Stručna službaСОЦИЈАЛНЕ ВЕШТИНЕ КОД ПРЕДШКОЛАЦА

Постоји неколико основних социјалних вештина које свако дете треба да научи још у предшколском периоду. Оне су кључне за касније стварање дуготрајних личних веза и успех у школи и животу уопште. Данашња деца су изузетно напредна и показују вештине које нас остављају без даха. Али ту није крај. Они морају научити да контролишу импулсивно понашање, да одложе своје потребе на неко време, да препознају властита осећања и управљају њима. Постоји пет основних вештина којима можете научити децу пре него што крену у школу:
I Како научити губити?
Нико не жели да му дете буде губитник, да ни у чему не буде добро, да је усамљено и изопштено из друштва. Овде мислимо на то како научити дете да прихвати пораз, како да га реши и врати се поново у игру.
Деци је то најлакше показати на властитом примеру. Када играте неку игру, дозволите детету да победи, а потом реците: “Ух, ала си ме испрашио! То је било баш забавно. Хајде да се играмо поново. Можда ћу сада бити бољи/а.” Немојте пуштати децу да стално побеђују. Када Ви победите реците: “Овај пут сам ја победио/ла. Али ти си био одличан током целе игре.”
Уколико се дете разљути јер није победило, покушајте да му објасните како нико не воли да губи, али да је то део игре, а прави губитник је само онај ко се током игре није трудио. Око 5-те године дете би већ требало да престане да плаче и љути се уколико не побеђује у некој игри. Можда ће требати “милион” одиграних партија карата или човече не љути се, али дете ће временом научити да контролише осећања.
II Како се укључити у групу?
Нико не жели да његово дете слепо следи групу, али свако дете треба да зна како да се укључи у неку активност или већ формирану групу вршњака око неке активности. Наиме,у сваком аспекту живота дете ће морати да ради у групи,од школских пројеката до радног места. И деца и одрасли понекад су убачени у групу других људи коју нису и не би сами изабрали.Због тога сви морамо научити како да комуницирамо и преговарамо, како да размењујемо идеје и како да препознамо свачију улогу у заједничкој активности. Малу децу пре свега треба научити како да приступе групи, тј. како да препознају најлакши пут за придру живање. Понекад ће дете покушати да разговара са целом групом,а понекад ће одабрати једно дете коме ће се обратити.Када дете укључујете у групу вршњака, погледајте које дете показује пријатељске сигнале и отвореност. Ти сигнали су обично невербални и мала деца их не могу сама препознати. Објасните детету како ће пријатељски расположен појединац у групи вероватно да гледа у његовом смеру,да се смешка, можда ће чак и махати, па је најбоље да се прво обрати том детету.

III Како се борити за оно што је праведно?
Стати у одбрану оних који су слабији од нас понекад је тешко и одраслима, јер на неки начин доводе у питање сопствени углед и позицију. Ипак, то је пожељно и добро, јер показује одређене вредности које особа у себи носи. Деци у таквим ситуацијама такође треба помоћи. Имати самопоуздање и осећај морала да одбијемо да се придружимо групи која задиркује или омало-важава другу особу или се чак речима заузети за неког ко је слабији у друштву захтева неколико вештина: емпатију (разумевање да је жртва повређена и да пати), способност тактизирања и способност предвиђања шта ће друга деца учинити.
Предшколци су обично фокусирани на правила и знају да не сме да се задиркује, па ће вероватно тужакати одраслима уколико се то догоди. Уколико је дете дошло да се пожали вама, покушајте да нагласите емпатију у целом случају: “Добро је да си дошла/ао да ми то кажеш, јер би вероватно и тебе повредило да ти неко каже да си “клемпав.” Ова техника помаже деци да схвате како би се и сами осећали лоше да их неко задиркује, те развија код деце жељу да заштите онога ко је био повређен.Уколико разговарате с дететом које је задиркивало друге употребите сличан приступ: “Шта би било да је неко други теби учинио нешто тако? Шта мислиш, како би се ти осећао/ла? Једноставно понављање овог обрасца “Стављања у туђу кожу” и разговор о могућим осећањима, развиће временом емпатију код детета.
IV Како бити добар “глумац”
Бити глумац на игралишту значи научити дете која осећања треба да покаже, а која треба да задржи за себе и за маму и тату касније код куће. Ова техника учи децу да буду мање искрени са циљем да се заштите осећања другог детета.Бити искрен је изузетна врлина, али деце морају да схвате да није лепо да питају тетку нпр. “Зашто ми ниси купила играчку уместо ових глупих термо чарапа?” Постоји разлика између искрености и пристојности и деца је морају на време научити.
У предшколском периоду учење пристојности се своди на контролу импулсивног понашања. Деци могу да се дају врло јасни савети: “Када добијеш неки поклон, било би лепо да кажеш хвала, чак иако ти се поклон одмах није свидео” Није довољно рећи: “Буди љубазан према баки када дође у посету”." Деци треба објаснити зашто је важно бити пристојан, јер “ бака је стара и нема пуно новца и није знала што си ти желео/ла да ти донесе”. Исто тако дозволите детету да каже шта заиста мисли и осећа о томе онда када сте сами.
V Како преиспитивати ауторитете?
Лепо је имати дете које учини све што му кажете. Али дете које преиспитује ауторитете и то успева да чини уз дужно поштовање, је дете које ће знати да се брине о себи на дуже стазе. Дете које може на пристојан начин да затражи нешто што одрасли нису имали на уму и притом не разљути околину, одрашће у особу коју други поштују и с којом желе преговарати и радити.
Преиспитивање ауторитета је често код предшколаца и најчешће се не догађа на пристојан и суздржан начин, зато што деца нису вешта у контролисању својих осећања. Главни задатак родитеља у овом периоду је да научите дете како да нешто лепо замоли или затражи На пристојно питање нека ваш одговор већином буде “да” (уколико је захтев разуман и не штети детету). Ову вештину практикујте код ситуација које су заправо неважне. Уколико вас дете лепо замоли да данас носи мајицу која би требало да је на прању, а не другу попустите. На тај начин чувате енергију за оне ситуације када ће одговор бити “не”,а дете учите да лепа реч отвара врата и да само може одлучити да ли ће до циља доћи са “молим те”или до њега уопште неће доћи јер је вриштало и плакало.


Василија Ивановић Теодоровић, дипломирани психолог